Neki dan čujem nešto se lomi u hodniku i onda naglo tišina. Pitam muža je li on dobro, kaže sve je u redu. Ja nastavljam raditi nešto svoje.
Nakon nekog vremena dolazi on s izrazom lica “kriv sam”, a meni smiješno. Pitam ga, ok, što je slomio i u tom momentu mi dolaze dvije fotografije preko Vibera… od njega… a on i dalje pokunjeno šuti.
Kaže, slučajno je zakačio moju ogrlicu koja je pala na pod, ravno njemu pod noge i… krck.
Zna da mi je ovo omiljena ogrlica jer sam je mogla nositi u svakoj prilici, a osim toga, on mi ju je kupio davno u Rimu u kompletu s rinčicama, pa mu je bilo žao zbog svega skupa.
Pokušao je naći rješenje kako da je zakrpa, ali sve što je smislio bilo je ovo 🙂
Ne znam da sam ikada ostala bez omiljenog predmeta na sretniji način 🙂